Географски положај насеља

Банатско Вишњићево изграђено је поред пута Крајишник - Житиште. Налази се на 79м надморске висине на терену који је угрожен поџемним водама.

Историја насеља

Долази у групу најмладих насеља у житиштанској општини и Војводини уопште. Насеље је настало после И светског рата када је посед Л. Лелбаха насељен добровољцима из Лике, затим из Босне.Тачно порекло имена се не зна. Постоји висе верзија: по цувеном гуслару Филипу Вишњићу, или да је добило име по једном великом стаблу вишње које су досељеници затекли, или по геометру Вишњићу који је извршио прва мерења у насељу.

Географски положај

Банатски Двор се налази северозападно од Житишта. Кроз њега пролази међународни пут м-7 Зрењанин-Темишвар. Налази се на надморској висини од 83м.

Историја насеља

Банатски Двор долази у ред веома старих банатских насеља. Прво насеље на месту Банатског Двора помиње се 1332. године под називом Удварнок. Затим се ово насеље током 14. и 15. века јавља под називом Селесудварнок. Године 1825. у насеље се досељавају Бугари из торонталске и красовске зупаније и дају му име Зварњак. Бугари се убрзо пресељавају на имање грофа Рогена и од 1840. године село добија име Рогенсдорф. Године 1891. ово имање купује гроф Чекоњић. После тога Бугари масовно одлазе у Бугарску. Гроф Чекоњић је покушао да надокнади радну снагу досељавањем Мађара из околних села. Досељавање Срба поцело је 1921. године. Досељеници су вецином из околине Требиња, Билећа и Гламоча. Досељеници мењају име Рогенсдорф у Дусановац (по цару Дусану). Истовремено Срби мењају име Зварњака у Банатски Двор. Данас оба села цине једно насеље: Банатски Двор.

Географски положај насеља

Налази се северно од Житишта. Кроз насеље пролази медународни пут м-7 Зрењанин - Темишвар. Изградено је на надморској висини од 83 метра.

Историја насеља

Честерег спада у групу веома старих насеља у Банату. Он се први пут помиње 1462., под именом Ðестелек (Гyозтелек) , а први становници су били Мађари. За време аустро-турских ратова село је потпуно опустело. Године 1800. Јозеф Чекоњиц купује пустару и вец 1802. године досељава Мађаре из цонградске зупаније. Немци из Зомбоље и Немацке Црње досељавају се поцетком 19. века. Крајем 19. века Немци откупљују земљу од Чекоњића. Тако је до 1905. године све било у власништву Немаца. После И светског рата број становника је знатно опао. После ИИ светског рата број становника је поново у порасту. Узрок томе је била колонизација становниства из Босне и Херцеговине. Немацко становниство се иселило. Име Честерег је највероватније настало од мадарске реци Цсосзтелеп сто знаци "насеље пољских чувара".

Географски положај насеља

Хетин је периферно насеље житиштанске општине. Налази се уз саму државну границу према Румунији, поред десне обале Старог Бегеја. Насеље се налази на 81м надморске висине.

Историја насеља

Први помен о Хетину датира из 1472. године када се јавља под називом Хетино у саставу тамиске жупаније. У првој половини 18. века ове пределе купује властелин Хетењи. Истовремено се досељавају први досељеници који су радили на овом поседу. Они оснивају насеље под називом Хетење по власнику Хетењију. Средином 18. века ове пределе купује велепоседник Комари Бедецковиц Тамас. Он доводи радну снагу. Тако су се 1841. године доселили Мадари. Нови досељеници подижу ново насеље у непосредној близини Хетењија и дају му име по Тамасу - Тамасфалва. Ова два насеља спајају се у једно 1897. године. 1923. године Тамасфалва добија ново име: Хетин. Након И и ИИ светског рата број становника се повецава због досељавања становниства из Босне и Херцеговине.